Na ovogodišnjem Salonu automobila u Beogradu proizvođači i sastavljači takmičili su se ko će od njih predstaviti najjugoslovenskiji auto. Najuspeliji, zastava 101 i IMV 1300 special gotovo potpuno su bacili u zasenak jedino vozilo koje može da se prsi jugoslovenskim državljanstvom. Malo je ostao po strani možda i zato što putnički automobili Imaju veći broj obožavalaca. Terensko vozilo TAM 1500* ipak je privuklo veliku pažnju. (*TAM 110 u početku je nosio oznaku 1500)
Svojim performansama, demonstriranim na salonu, kamion je upozorio na naše stručnjake i konstruktore fabrike TAM. Ovim automobilom stručnjaci TAM ponovo su dokazali, da mogu uspešno da se nose s razvijenijim zemljama i njihovom industrijom. Od osamdeset glavnih i daleko više manje važnih delova, na uvoz odpada oko 30 delova. Već iduće godine ta brojka biće znatno smanjena. Fabrika će uvoziti samo one delove koje naša tehnologija nije savladala, odnosno delove, koji su u inostranstvu jevtiniji. Svoju vrednost tamovci su potvrdili i rekordnim vremenom koje su utrošili na izradi prototipa. Od prvih linija na crtežu do izrade prototipa prošlo je samo osam meseci.
Već na prvi pogled može se primetiti da vozilo služi za potrebe armije. Sva specifična svojstva koje ovo vozilo poseduje, naša armija je zahtevala preko konkursa. TAM, fabrika motornih vozila „Zmaj” i fabrika iz Travnika, na osnovu pomenutog konkursa napravili su prototipove koje su pripadnici armije proveravali na super-testu 50 000 kilometara. Armija hoće vozilo koje je u stanju da savlada uspon od 60 odsto, bočne nagibe od 35 odsto, 1,5 metara visoke nasipe s nagibom od 35 stepeni, i da savlada do pola metra visoke stepenice; pored toga mora da pređe preko vode duboke 80 cm. Vozilo treba da pokreću sva četiri točka, u kojima pritisak treba da se menja sa sedišta vozača. Kad auto vozi preko valjka prečnika osam metara, ne sme da dodirne tla. Vozilo mora biti tačno prema propisu visoko. U toku zime mora da upali na temperaturi 20 stepeni ispod nule i to sa 60 odsto napunjenim akumulatorom, već posle trećeg pokušaja. Za vreme vožnje talasastim terenom zadnja i prednja osovina mora da se naginju za 24 stepena, a da pri tom nijedan točak ne izgubi kontakt s kolovozom.
Sve te zahteve TAM 1500 ispunjava, a najčešće ih i premašuje. Inače, nešto je teži od težine koju su propisali vojni stručnjaci. Taj zahtev mogao bi da se zadovolji predimenzioniranjem pojedinih sklopova. Međutim, takvo rešenje ne bi bilo u skladu sa zahtevom da u ovom automobilu mora biti što više serijskih delova iz vozila koja se kod nas već proizvode. Konstruktori TAM-a su ovo brižljivo ostvarili, jer je većina glavnih delova od serijskih kamiona.
Renomirana vozila ove vrste su nešto lakša. Svi delovi su rađeni specijalno za te automobile, tako da se prilikom konstruisanja vodilo računa o težini. U tehničkim podacima proizvođači navode težinu praznog vozila. TAM 1500 težak je 4505 kg sa svom dodatnom opremom, vitlom, punim rezervoarom za gorivo i vozačem.
MOTOR „PIJE” SVE
Na temperaturama do 15 stepeni ispod nule pali bez teškoća, a pri nižim temperaturama paljenje pojačava specijalni uređaj za prethodno ubrizgavanje goriva u usisnu cev. U zid ove cevi ubačeni su plamenska svećica i elektromagnetski ventil. Kad ključ u kontaktu za paljenje koji je sa dva položaja, pokrenete do prvog kolena odmah počinje da se zagreva spirala plemenske svećice. Kad ključ okrenete do kraja, pokretač motor pokrene, a istovremeno se otvara elektromagnetski ventil i u usisnu cev ubrizga gorivo. Na usijanoj spirali se pali i zagreva vazduh koji u cilindre usisuju klipovi. Prethodno zagrejani vazduh pomaže da za vreme hladnih dana motor dobro pali, dok ne nastupe teškoće zbog zguštavanja goriva. Dodavanjem benzina nafti, i ovaj problem se može savladati. Motor je konstruisan tako da ga mogu pokretati različita goriva. Zadovoljava se dizel gorivima raznih stepena čistoče, petroleumom, mešovinom petroleuma i nafte i mešovinom benzina i nafte. Ako se u pripremljena mesta ubace svećice i razvodnik, ovaj motor može da radi i s benzinom od 100 oktana. Za nesmetanu dužu vožnju velikim strminama, motor je opremljen specijalnom pumpom za prepurrv panje ulja.
POGON NA SVA ČETIRI TOČKA
Snaga motora prenosi se na sva četiri točka: suvo kvačilo, sinhronizovani menjač sa pet stepena prenosa, dvostepeni razvodnik dvostrukog pogona, kardanske osovine, lamelasti diferencijal koji se automatski zatvara, u prednjoj i zadnjoj osovini.
Menjač ima još priključak za različite dopunske agregate. Prednja i zadnja osovina su vešane i ogibljene listastim oprugama, dopunskim gumenim oprugama napred i gumenim otpomicima pozadi. Trzanje ublažavaju teieskopski amortizeri. Nožna kočnica je hidropneumatska, a na sva četiri točka su još i doboš kočnice. Ako zataji pneumatski deo, može se prikočiti samo hidraulikom. Ručna kočnica je mehanički pneumatska, dejstvuje na zadnje točkove. Vozilo prikoči na nizbrdici do 60 odsto. Upravljač je servo; ako hidraulika otkaže, vozilom se može upravljati mehanički, mada su pri tom potrebnije jače ruke.
Na točkovima su specijalne gume koje mogu da izdrže različite pritiske, od 0,7 do 3 atm. Imaju veoma redak streličast profil koji na odgovarajućem terenu hvata kao zupčenik. Dimenzija 12,00 x 18 je takva, da je presel gume veliki, a time je i sposobnost vozila veća. Sposobnost se povećava u prvom redu promenom pritiska u svim gumama, a i pojedinačno. Ovo mnogo znači u ratnim uslovima, jer se može dogoditi da jednu od obe gume metak probuši. U kabini otvorite ventil te probušene gume i kom- presor je puni sve dok se vozilo ne povuče na sigurnije mesto. Cevi za vazduh prolaze kroz zadnji otporni zid točka, u otpor- nu cev i potom kroz semering u poluosovinu. Iz sredine naplatka cevi vode do ventila koji se može zatvoriti ako duže vreme vozite drumovima, ili ostaje otvoren da bi se na neravnom kolovozu mogao menjati pritisak za vreme vožnje.
ZA VOLANOM AUTOMOBILA KOJI NE ZNA ZA PREPREKE
Na platou ispred radionice za prototipove čekao nas je novitet TAM-a. Ostavlja utisak robusnosti i izaziva poštovanje. Na točkovima je več blato sa najteže prohodnih predela Jugoslavije, jer se probno vozilo tek vratilo sa duge probe u JNA. Čitavih 50 000 kilometara ovo vozilo krstario je Jugoslavijom uzduž i popreko, pri čemu su se armijski stručnjaci uverili da za ovo vozilo zaista ne postoje prepreke. Dok smo se vozili prema tenkovskom poligonu ispod Pohorja, probni vozač se odmah pohvali, da ne postoji teren koji se ovim vozilom ne može savladati. Dobio je opklade čak i na terenima gde su poslušnost otkazali tenkovi! Pri vožnji mariborskim ulicama imali smo utisak da smo u elastičnom, pokretnom, drumskom vozilu, a ne u terenskom. Drumom juri najviše 90 km na čas. Sigurno kao i drumom vozilo se ponašalo dok smo prelazili preko useka železničke pruge i za vreme uspona preko visokih blokova. OgibIjenje, dovoljno mek okvir koji se savija na neravnom terenu, doprinosi da se u kabini osećate sigurnim. Kad me je probni vozač upoznao sa svim ručicama i komandama, uspeo sam da se preko velikog poklopca motora, koji sedišta razdvaja prebacim na sedište vozača. Pogled na tablu sa instrumentima neznalicu ne bi ubedio da sedi za upravljačem auta ovakvih performansa. Okrugli brzinomer i putomer istog oblika i isto toliko veliki kombinovani instrument za kontrolisanje količine goriva, manometar za pritisak ulja, kontrolne sijalice za previsoku temperaturu motora i nedovoljno goriva, a između njih i manometar za pritisak vazduha za kočnice.
Sasvim levo nalaze se četiri poluge pomoću kojih se pune, odnosno prazne sve gume istovremeno ili svaka pojedinačno, s desne strane upravljača nalazi se merač pritiska u gumana, koji se u toku vožnje može menjati od 0,7 do 3 atm.
Između poklopca motora i sedišta nalazi se ručica menjača i još pet poluga: za uključivanje oba pogona, razvodnika pogona za drumsku i terensku vožnju, za uključivanje vitla. Poslednja, peta poluga, služi za uključivanje dopunskog agregata.
UPRAVLJAČ KAO KOD PUTNIČKOG
Kad sam krenuo izoranim tenkovskim poligonom konstatovao sam da točak upravljača nije baš tako nejak kao što sam u početku mislio. Servo uređaj omogućuje da se po najneravnijem terenu vozi s lakoćom, kao putnički automobil makadamskim kolovozom. Posebno je uživanje kad se kao od šale savlađuju prepreke na tako izoranom terenu. Sa ispuštenim gumama uverio sam se da tvrđenje vozača TAM-a nije izmišljotina. Problema sa ovim autom nije bilo sve dok nisam precenio svoje, a ne automobilove sposobnosti. Poterao sam na gomilu meke i vlažne zemlje i na vrhu kupa naseo na trbuh vozila. Točkovi su se okretali u prazno, tako da nisam video nikakav izlaz da se sa ovog postolja skinem. Međutim, ovaj auto ima i vitlo sakriveno iza prednjeg zida automobila. izvukli smo pleteno čelično uže i omotali ga oko obližnjeg drveta; vozilo je samo sebe povuklo na čvrsto tlo. Ovo vitlo pomaže da se iz blata izvuku druga vozila. Za vreme vožnje, na povratku u fabriku, gume smo ponovo napumpali do normalne mere, tako da je voztlo postaio obično prevozno sredstvo za robu i Ijude.
Isto kao što čini „Unimog”, tako će i proizvođači ovog vozila s manjim izmenama i različitim priključcima osposobiti ga za potrebe šumara, putara, istraživaća i putujuće radionice za teško pro- hodne predele. Vozilo je konstruisano tako, da se na njega mogu pričvrstiti različite nadgradnje Naravno, interesovala nas je i cena. U fabrici su nam rekli da će konkurisati vozilima unimog H se cena kreće izmedu 15 i 20 miliona starih dinara.
Ovaj auto je, bez sumnja vettki uspeh naših strućnjaka pogotovu ako uzmemo u obzir da ja od prvih crteža do prototipa prošlo samo osam meseci.
0 Primjedbe