Malo koje oružje je imalo uticaja na tok Drugog svetskog rata, kao sto su imali tenkovi serije T-34. Kao najbolji tenk tog rata, bio je spas za Rusiju. Veoma veliki uticaj izvršio je na dalji razvoj kako ruskih tako i nemačkih tenkova, a posredno i na tenkove ostalih zaraćenih strana. T-34 je predak današnjih najsavremenijih ruskih tenkova, na kojima se mogu prepoznati neki kriterijumi koje je još slavni T-34 zacrtao. Proizvodnja ovog tenka započela je krajem 1939. god. na osnovu poboljšanog prototipa T-32. Dobra pokretljivost u kombinaciji sa solidnim topom i karkterističnim zakošenim oklopom i pored problema sa transmisijom i lošeg rasporeda unutar vozila, dala je jedan jako respektivan tenk. Početkom rata T-34 je bio neugodno iznenađenje za nemačke tenkove. Ipak zbog svoje malobrojnosti (samo je 1100 proizvedeno pre početka rata) nije imao bitnijeg uticaja na prvi period rata. Kako se glavnina ruske industrije uspešno evakuisala prema Uralu, proizvodnja T-34 je nastavljena sa mnogim novim unapređenjima.
Do kraja 1941 konstruisana je nova pretežno livena kupola, sa maksimalnom debljinom oklopa od 60mm, a većina novih tenkova je imala ugrađene nove topove od 76,2mm, koji su mogli probiti oklopnu plocu debljine 65mm, po uglom od 30 stepeni na 450m, sto je bilo dovoljno za pariranje tadašnjim nemačkim tenkovima. Ratna zbivanja su ubrzala razvoj te je T-34 konstantno usavršavan. Vec 1942. god. izradjuje se nova kupola, drugačijeg oblika i sa dva poklopca, a 1943. se prelazi na liveni tip kupole. Debljina oklopa ovih novih kupola je iznosila 75mm spreda i 52mm bocno. Usled velikog broja fabrika, koje su bile angažovane na proizvodnji tenka, nastale su i mnoge nestandardne modifikacije, na fabričkom nivou: ponekad su dodavane dodatne oklopne ploče, osloni točkovi drugačijeg oblika, bolje zaštićeno postolje mitraljeza, menjačka kutija sa 5 brzina, pojavili su se i dodatni spoljni rezervoari... Krajem 1943. pojavljuje se znatno usavršenija verzija- T-34/85. Kao osnova posluzili su T-34 iz zadnjih serija, ali je kupola ponovo redizajnirana, da bi primila trećeg člana posade, kao i novi top D-5T85 (kasnije je ugrađen nešto bolji model S-53) od 85mm, koji je zahvaljujući početnoj brzini projektila od 792 m/s mogao probiti 95mm oklopa pod uglom od 30°, na daljini od 900m. To je bilo dovoljno efikasno za pariranje pod određenim uslovima nemačkim modelima Panter i Tigar. Bočni oklop kupole pojacan je na 75mm, a na oklopnom telu je ostao iste debljine zarad zadržavanja pokretljivosti.
Takodje uvođenjem petog člana posade, znatno je olakšan rad komandira i nisandzije. Šasija ovog tenka poslužila je i kao osnova za mnoge modele samohodnih oruđa. Prvo je izrađeno vozilo SU-122, nastalo ugradnjom poljske haubice 122mm u prednju kosu ploču oklopnog tela. Kako je ovaj model bio pogodniji za neposrednu podrsku pešadiji, proizvedene su i protivtenkovski modeli SU-85, sa topom 85mm, da bi se potkraj 1944. prešlo na proizvodnju SU-100, sa topom 100mm, koji je bio i u naoružanju JNA, u mesovitim PO divizionima. Izmedju 1940. i 1945. proizvedeno je oko 40.000 tenkova T-34 svih verzija. U većem broju prizveden je samo americki tenk M-4 Šerman, mada se T-34 proizvodio i posle rata. Nakon Drugog svetskog rata ovaj tenk je korišćen u skoro svim lokalnim sukobima. Pokazao se odlično u prvoj fazi korejskog rata, gde je njegov oklop bio imun na projektile ručnih bacača.
Tenk T-34 je na prostoru Jugoslavije prvi put viđen u sastavu nemačkih jedinica, koje su vrlo rado koristile primerke zaplenjene na ruskom frontu. Nakon mahom lakih tenkova sa kojima su se sretale partizanske jedinice, dosta veci i tezi T-34, prilikom pojavljivanja na bojištu često je pogresno prepoznavan kao PzKpfw V - Panter, sa kojim ima relativno sličnu siluetu, pa su u izveštajima često opisivane borbe sa "Panterima". Do masovne pojave dolazi nakon ulaska Crvene Armije, na prostore tadašnje Jugoslavije, a krajem 1944. god. formirana je Druga tenkovska brigada, opremljena sa 65 T-34/85, koja je dala značajan doprinos u završnim operacijama za oslobođenje Jugoslavije. Posle rata na osnovu sporazuma sa vladom SSSR-a juna 1946.god., nabavljeno je izmedju ostaloga i 66 tenkova, a naredne 1947. 308, čime je brojno stanje, računajući i tokom rata isporočune, naraslo na 425 T-34 i praktično nije se menjalo sve do novih isporuka 1966. Kao i ranije tokom isporuka sovjetske tehnike, bilo je mnogo nedostataka: Samo 50% tenkova je imalo električno pokretanje komandirske kupolice, 25% akumulatora nije bilo ispravno, a isporučene rezervne cevi topova bile su kalibra 76mm. Pored ovoga isporučena je i veca kolicina rezervnih delova, municije, neborbenih vozila, radionica, tegljača itd. Novi ugovor od 30.juna 1947 nije do kraja realizovan, usled prekida svih odnosa sa SSSR-om 1948.god.
Nemačka armija je koristila zaplenjene T-34 pod svojom oznakom T34 747(r). Na tenkovima su izvršene manje izmene: ugrađeni su nemački radio uređaji, drugačija kupolica komandira tenka, alat i pribor. Na prostoru nekadašnje Jugoslavije T-34/76 stižu u sastavu 5.SS policijske čete. koja je sredinom 1944. prebačena iz Ukrajine, da bi zatim izvodila protivgerilska dejstva na prostoru Slovenije i Sev. Italije. U sastavu ove čete bio je vod oklopnih automobila Stejer (3 kom.), vod tenkova Hočkis (5 kom.) i 2 voda tenkova T-34/76 (10 kom.). Prilikom pojavljivanja na bojištu, partizanske jedinice navikle da se susreću mahom sa lakim oklopnim vozilima, često su ove T-34 prepoznavali kao Pantere (najbolji nem. srednji tenk, koji se nije pojavio na ovim prostorima). U borbi kod Ilirske Bistrice 29.-30 aprila 1945. Prva tenkovska brigada se sukobila sa 5.SS policijskom četom. Po izveštajima uništen je jedan T-34/76 i to dejstvom Stjuarta PAK (laki tenk M3, kome je umesto kupole nadgrađen nemački PT top PAK 75mm). Već narednog dana Prva tenkovska je imala novi susret sa ovim tenkovima u mestu Bazovica. Nekoliko tenkova Stjuart je oštećeno na samom ulazu u Bazovicu, a zatim su u protivnapad krenuli nemački T-34/76. Za borbu protiv drugih tenkova u Prvoj tenkovskoj brigadi korišćeni su okl- automobili AEC sa topom 57mm. Po nemačkim tenkovima iz svog AEC-a, između zapaljenih Stujarta, dejstvuje poznati artiljerac Antun Beguš i uništava jedan T-34, a još jedan je napušten iako je bio samo lakše oštećen. U Bazovici je uništeno ili ostavljeno 7 T-34/76. Bar jedan od ovih tenkova je odmah ušao u sastav Prve brigade i snimljen je narednih dana tokom vožnje po Trstu. Nakon rata T-34/76 su i dalje koriščeni u JA i to najverovatnije 5 vozila. Tokom 1946/47 iz SSSR-a je izmedju ostaloga isporučeno 10 topovskih cevi u kalibru 76,2mm za ove tenkove.
Pošto je tadasnja industrija Jugoslavije osvojila proizvodnju mnogih rezervnih delova za tenk T-34, poneti početnim uspehom pokušali su i proizvodnju kompletnog T-34, te je tako nastao prototip Vozila-A (kopija T-34) i ukupno je proizvedeno 5 primeraka. Kao osnova ovaj tenk je posluzio i za druge slicne projekte M-320, M-628, od kojih se ubrzo odustalo. Tek je 1957.god, osvojena prozivodnja kompletnog motora V-2, u fabrici FAMOS, kod Sarajeva. Tokom upotrebe u JNA na T-34, su izvodjene manje modifikacije, na motoru, el. opremi, a sedamdesetih su ugrađeni i IC uredjaji za vožnju. Sedamdesetih na kupolama su ugrađeni i teški mitraljezi Browning 12,7mm, koji su uzimani sa tenkova M-4, koji su tada povlačeni iz naoružanja. Zanimljivo je da je ovaj tenk u velikoj količini nabavljen i tokom šesdesetih godina. Da li zbog cinjenice da je kupovina novih T-54 bila uslovljena i narudžbom starih T-34 ili zbog povoljne cene sredinom sesdesetih (1966-68) nabavljeno je 600 T-34B. Isporucilac je bila Čehoslovacka, i svi tenkovi su imali IC uređaje za vožnju. Tenk T-34 je godinama ostao u naoružanju, sve do osamdesetih godina kada je započet spori proces povlačenja iz naoružanja. Od povučenih vozila, između ostaloga, formirano je nekoliko samostalnih bataljona i ceta za odbranu aerodroma i drugih važnih tačaka na operativnim pravcima. Deo jugoslovenskih T-34, je zavrsio u Angoli, kada je 1976. god. isporucena jedna četa tenkova T-34B, kao pomoc oslobodilačkom pokretu MPLA. Tenkovi su izuzeti iz sastava 51.mbr iz Pančeva, pri čemu je insistirano da se izdvoje tenkovi sa sto većim preostalim motoresursom. Izabrani tenkovi i potrebna municija su upućeni u luku Ploče, zajedno sa deset terenskih automobila Jeep.
0 Primjedbe