"Kad te sinoćnji naslovi na portalima slude, naježe, dovedu do nesnosne mučnine u stomaku i insomnije. Kad svakodnevna ružnoća stvarnosti ove zemlje pređe kritičnu tačku, kao izmoreni rečni nasip, gde gađenje naspram životarenja u ovom haosu po prvi put prelazi u nelagodnu i tešku neizvesnost, nalik nečemu što smo mislili da se nikad više u našim životima neće ponoviti.
Kad najbitnije stvari izjavljuju licemerni miševi, pozivajući da ne eskalira sranje, miševi koji sranje kuvaju svaki novi dan jer ih samo sranje održava na površini, miševi koji su ono sranje devedesetih gledali iz sigurnih utočišta, dobro zaštićenih vlastitih guzica, dok su ljudi krvarili da bi danas oni mogli bezočno da seru. I po životu, i po ljudima. Koji su devedesetih sakrili i sebe i svoju decu, pa danas u rat huškaju iste budale što su onomad ostali i bez dece, i bez uma, i bez udova.
A mirom dobili ovaj jad što ga ponekad i državom zovemo. Mirom dobili korupciju, nepotizam, siromaštvo, lopovluk, i prosjačenje. Pa sve vam jebem, ovaj put zadužite svojoj familiji oružje i pošaljite ih da brane vaše bolesne ideje.
Dovedite svoje klince sa prestižnih svetskih koledža i skinite ih iz fotelja odbora državnih firmi, u ruke im poturite kalašnjikove pa neka ginu za budalaštine koje sanjate.
Odjebite od mog oca koji je tek dočekao penziju ispucalih ruku i pohabane duše jer nikad ništa nije dobio u životu osim svojim žuljevima, dok ste vi švercovali u ime tzv. nacionalnih interesa i svojih džepova.
Odjebite od svih drugih roditelja što rastežu život od prvog do prvog da im deca ne osete tegobu postojanja pod vašom kontrolom, dok vaša deca u napucanim bolidima vozikaju napućene starlete.
Odjebite od omladine koja masovno upisuje medicinsku školu samo da bi mogli da peru i masiraju švapske starce, ostavljajući svoje babe i dedove sa suzama u očima, dok vaše babe, tašte, stričevi, ujaci, ujne i drugi, postaju na papirima vlasnici najluksuznijih zdanja jer ni vaši imovinski kartoni ne mogu da podnesu toliko kriminala. Neće ići, majmuni. Malo više pameti ovaj put, lako povodljivi narode. Neka naš jedini patriotizam bude ovaj krov iznad svačije glave.
Naš individualni mikrosvet kao jedino bojno polje koje treba da se brani. Neka porodica bude jedina domovina i zastava na koju se kunemo. Jedini rat onaj u kome se borimo za što više poljubaca naše dece. I jedina eskalacija nereda neka se desi na krevetu sa voljenom osobom.
A oni neka ginu. Možda ovaj drugi put stvarno budu imali više sreće".
0 Primjedbe