Početkom sedamdesetih godina u SFRJ je započeo razvoj raketne topovnjače tipa 401 (projekat "Vrbas"), broda prvenstveno namenjenog za protivvazdušnu i protivbrodsku zaštitu raketnih čamaca. Prvi brod u klasi porinut je 15. oktobra 1976. godine, a u flotnu listu uveden je 14. februara 1977. godine. U brodogradilištu Kraljevica je do 1983. godine izgrađeno još pet brodova ove klase.
Trup raketne topovnjače izrađen je od čelika debljine 3 do 12 mm, ima poludeplasmansku formu i podeljen je na 11 vodonepropusnih odseka. Brod zadržava plovnost u slučaju plavljenja bilo koja dva susedna odseka. Nadgrađe je izrađeno od aluminijuma debljine 2 do 10 mm
Kombinovana pogonska grupa (CODAG) sastoji se od dve gasne turbine "Proteus" snage po 3310 kW i dva dizel motora MTU 20 V 538 TB92 snage po 2648 kW. Snaga se prenosi na četiri superkavitaciona propelera. Dizel motori predstavljaju glavni pogon i koriste se za plovidbu u normalnim uslovima, a gasne turbine su namenjene za postizanje većih brzina potrebnih u borbi. Sa pogonom samo na dizel motore brod ima maksimalnu brzinu 25 čvorova, samo sa gasnim turbinama 28 čvorova, a maksimalna brzina je 40 čvorova.
Naoružanje raketne topovnjače sastoji se od dva lansera za protivbrodske rakete P-20 (NATO oznaka SS-N-2 Styx), dva univerzalna topa Bofors Mk.1 (YU SAK L/70) kalibra 57 mm, lansera IC i radarskih mamaca "Barricade" i četiri dvocevna lansera osvetljavajućih raketa "Svitac" kalibra 128 mm. Na dva zadnja broda u klasi (RTOP-405 i 406) su umesto dva lansera raketa "Svitac" postavljeni lanseri radarskih mamaca 57 mm Bofors. Nakon modernizacije jedan brod iz klase je umesto krmenog topa 57 mm naoružan šestocevnim rotirajućim topom 30 mm AK-630M.
Raketni sistem P-20 namenjen je za protivbrodsku borbu, a izuzetno se može koristiti i za gađanje instalacija na obali. Masa rakete je 2600 kg, od čega 450 kg otpada na bojevu glavu. Maksimalni domet je 80 km, brzina 0,9 Maha, a visina leta u završnoj fazi 50 m. U prvoj fazi leta raketa koristeći autopilot prati putanju zadatu pred lanisranje, a u drugoj fazi koristi aktivno radarsko samonavođenje. Sistem P-20 je danas zastareo i nije u stanju da probije protivraketnu odbranu savremenih ratnih brodova.
Automatski top Bofors Mk.1 kalibra 57 mm namenjen je za dejstvo protiv ciljeva na moru, u vazduhu i na kopnu. Brzina gađanja je 200 metaka u minuti, efikasan domet protiv ciljeva na površini 12000 m, a protiv ciljeva u vazduhu 6500 m. U Jugoslaviji je razvojem nove municije i modifikacijama na topu domet protiv površinskih ciljeva povećan na 14500 m.
Za upravljanje vatrom koristi se sistem 9LV-202 (na RTOP-405 i 406 sistem 9LV-209) sa osmatračkim i nišanskim radarom i optoelektornskim sistemom. Brod ima i navigacijski radar Decca RM 1226, IFF uređaj i signalizator radarskog ozračenja. Za održavanje veze namenjeno je više sistema koji rade u VF, VHF i UHF opsegu. Tokom modernizacije na RTOP-401 ugrađen je novi komandno-informacioni sistem i nova sredstva veze.
Na brodu postoje četiri električne mreže - 380 V (50 Hz), 220 V (50 Hz), 115 V (400 Hz), 25 V jednosmerne struje.
Brod je opremljen sistemom za kontrolu i smanjenje brodskog magnetizma, uređajem za desalinizaciju morske vode, potrebnom navigacijskom opremom, uređajima za klimatizaciju, sredstvima za sigurnost plovidbe, protivpožarnim sistemom i pumpom za sprečavanja prodora vode.
TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE
Standardni deplasman: 237,6 t
Puni deplasman: 250 t
Dužina preko svega: 44,99 m
Širina: 7,86 m
Visina: 12,8 m
Gaz na pramcu: 1,84 m
Gaz na krmi: 2,9 m
Maksimalna brzina: 40 čvorova
Ekonomska brzina: 22 čvora
Daljina plovidbe ekonomskom brzinom: 800 milja
Autonomnost: 7 dana
Plovi bez ograničenja pri stanju mora: 5 Bofora
0 Primjedbe