Karajem osamdesetih godina konstruktori tenkova iz biroa u Njižnjem Tagilu počeli su rad na projektu modernizovane varijante tenka T-72B, sa ciljem da se vatrena moć, pokretljivost i oklopna zaštita dovedu na nivo sličan tenku T-80U (koji je razvijen u konkurentskom birou u Sankt Petersburgu). Tokom razvoja vozilo je bilo označeno Objekt 188. Tenk je prošao državna ispitivanja 1989. godine, a serijska proizvodnja je počela novembra 1993. u fabrici "Uralvagonzavod". Ruska vojska je tenk prvobitno označila T-72BU, ali je zatim oznaka promenjena u T-90.
Koncepcija tenka T-90 je identična kao kod T-72. Upravno odeljenje sa pozicijom vozača je u prednjem delu vozila, kupola sa naoružanjem i mestima nišandžije i komandira je u srednjem delu, dok je motorno-transmisiono odeljenje u zadnjem delu tela.
Osnovno naoružanje je top 125 mm 2A46M-2 glatke cevi. Zadržan je sistem automatskog punjenja sa 22 dvodelna metka smeštena u obrtnom transporteru ispod kupole. Koristi se sva standardna ruska municija kalibra 125 mm, uključujući i protivoklopne vođene rakete 9M119M (AT-11 Sniper), ali i posebno razvijeni parčadno-razorni metak sa distancionim upaljačem (pogodan za gađanje žive sile u zaklonu i niskoletećih helikoptera).
Pomoćno naoružanje se sastoji od mitraljeza 7,62 mm PKT spregnutog sa topom i protivavionskog mitraljeza 12,7 mm NSVT postavljenog na krov kupole. Uz pomoć nišanskog sistema PZU-7 komandir tenka može da iz unutrašnjosti vozila upravlja protivavionskim mitraljezom.
Sistem za upravljanje vatrom sličan je kao kod tenka T-80U i znatno je boljih karakteristika u odnosu na ranije tenkove familije T-72. Oznaka sistema je 1A45T, a sastoji se od nišandžijinog nišanskog podsistema 1A42, podsistema za lasersko vođenje raketa 9K119 "Refleks", noćnog aktivno-pasivnog nišana TPN-4-49 "Buran-PA" i komandirovog osmatračko-nišanskog podsistema PNK-4S sa komandirskom spravom TKN-4S "Agat-S". Nišanski podsistem 1A42 se sastoji do stabilizovane dnevne nišanske sprave uvećanja 2,7x do 12x, laserskog daljinomera (domet 500 do 5000 m, greška +/-25 m), balističkog računara 1V528-1, stabilizatora naoružanja 2E42-4 i meteorološkog senzora DVE-BS. Na tenkove predviđene za izvoz može se ugraditi termovizijska nišanska sprava TO1-PO2T "Agava-2" umesto noćnog nišana "Buran-PA".
Oklop tela tenka izrađen je varnjem ploča pancirnog čelika, a sa prednje strane je primenjen višeslojni oklop. Na prednju gornju kosu ploču i na bočne štitnike gusenica ("suknje") postavljeni su elementi eksplozivnog reaktivnog oklopa Kontakt-5. Kupola je izrađena od livenog čelika, sa dodatkom sloja od kompozitnog materijala u prednjem sektoru od 35 stepeni. I na kupolu su postavljeni elementi reaktivnog oklopa Kontakt-5. Time je oklopna zaštita tenka T-90 izjednačena za zaštitom T-80U.
Na kupolu tenka T-90 postavljen je sistem aktivne zaštite TŠU-1-7 "Štora-1". Sistem se sastoji od detektora laserskog ozračenja, bacača dimnih kutija i dve IC lampe koje generišu signale za ometanje protivoklopnih vođenih raketa.
U osnovnoj varijanti tenk je pogonjen 12-cilindričnim višegorivim dizel motorom V-84MS hlađenim tečnošću. Maksimalna snaga motora je 618 kW (840 ks), što je nedovoljno za tenk mase 46,5 t. Zato je proizvođač kasnije ponudio i mogućnost ugradnje jačeg motora V-92S2 (950 ks). Snaga se prenosi preko mehaničke transmisije, identične kao kod tenka T-72B. Menjač ima sedam stepeni prenosa za kretanje napred i jedan za nazad. Primenjen je sistem oslanjanja sa torzionim štapovima, a na prvom, drugom i šestom oslonom točku su ugrađeni hidraulični amortizeri.
U standardnu opremu tenka T-90 spada radio-uređaj R-163-50, sistem za NHB zaštitu, automatski protivpožarni sistem 3EC13, uređaj za samoukopavanje i komplet za savlađivanje vodenih prepreka podvodnim gazom. Na tenk se mogu postaviti sistemi za razminiranje KMT-6 ili KMT-7.
Na bazi T-90 razvijen je komandni tenk T-90K opremljen dodatnim radio-uređajem R-163-50, pomoćnim agregatom AB-1-P28 i navigacionim sistemom TNA-4-3.
Na međunarodnim izložbama naoružanja Rusi tenk T-90 prikazuju pod izvoznom ozankom T-90S, odnosno T-90SK za komandnu varijantu. U ove verzije se može ugratiti različita elektronska oprema i pogonska grupa po zahtevu kupca.
Najnovija varijanta vozila je prototip T-90M "Vladimir" sa potpuno novom kupolom (izrađena varenjem čeličnih ploča), poboljšanim sistemom za upravljanje vatrom i motorom snage 1000 ks.
Tenk T-90 se nalazi u operativnoj upotrebi u oružanim snagama Rusije (manje od 200 tenkova raspoređenih u 21. motostreljačkoj i 5. gardijskoj oklopnoj diviziji) i Indije (310 naručenih tenkova). Indijska vozila su opremljena motorom od 1000 ks, modifikovanim gusenicama i termovizijskom nišanskom spravom.
Po nekim karakteristikama T-90 spada u najmodernije tenkove u svetu, ali ima i nekoliko ozbiljnih mana karakterističnih za gotovo sve ruske tenkove - sistem za upravljanje vatrom zaostaje za savremenim rešenjima (npr ne postoji mogućnost upotrebe laserskog daljinomera noću), koncept smeštaja municije ispod kupole je izuzetno opasan (što se pokazalo u Čečeniji i u ratovina na prostoru bivše SFRJ), transmisija je zastarela, motor je preslab i ne postoji mogućnost njegovog brzog vađenja iz tenka. Prednosti T-90 u odnosu na zapadne tenkove su mogućnost lansiranja protivoklopnih vođenih raketa iz topa, niska silueta, mala masa, efikasan reaktivni oklop, posedovanje samozaštitnog sistema Štora i niža cena.
TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE
Kalibar topa: 125 mm
Kalibar spregnutog mitraljeza: 7,62 mm
Kalibar protivavionskog mitraljeza: 12,7 mm
Borbeni komplet topa: 43 metka
Borbeni komplet spregnutog mitraljeza: 1250 metaka
Borbeni komplet PAM-a: 300 metaka
Posada: 3
Dužina tela: 6,86 m
Dužina sa topom napred: 9,53 m
Širina: 3,46 m
Visina: 2,23 m
Klirens: 0,47 m
Borbena masa: 46500 kg
Specifičan pritisak na tlo: 0,87 kg/cm2
Snaga motora: 618 kW
Specifična snaga: 13,58 kW/t
Radijus kretanja: 500-650 km
Kapacitet rezervoara za gorivo: 1600 l
Maksimalna brzina: 60 km/h
Gaz bez pripreme: 1,2 m
Podvodni gaz: 5 m
Savlađuje vertikalnu prepreku: 0,85 m
Rov: 2,8 m
Savlađuje uspon: 60%
Bočni nagib: 30%
0 Primjedbe