Tenk T-72 razvijen je u Sovjetskom Savezu kao jednostavnija i jeftinija alternativa tenku T-64A. Prvi prototip označen Objekt 172 pojavio se 1970. godine, a godinu dana kasnije je završen modifikovani prototip Objekt 172M, čija je cena bila 40% niža od cene tenka T-64A. Fabrika "Vagonka" u Njižni Tagilu je 1974. godine počela serijsku proizvodnju tenka Objekt 172M pod zvaničnom oznakom T-72 Ural.
Koncepcija tenka T-72 ista je kao kod njegovog predhodnika T-64. Vozilo ima tročlanu posadu - mesto vozača je u prednjem delu oklopnog tela centralno, pozicija komandira je u kupoli desno od topa, dok je nišandžija smešten levo od topa.
Glavno naoružanje tenka je top kalibra 125 mm sa glatkom cevi. Prva varijanta T-72 koristila je top 2A26M2, ali se na sve naredne varijante ugrađuje novi top 2A46. Top se puni automatski, iz obrnog transportera sa municijom smeštenog na pod borbenog odeljenja (ispod kupole). U automatskom punjaču se nalaze 22 dvodelna metka, a u tenku se nosi još 17 rezervnih metaka. Iz topa se ispaljuju kumulativni, potkalibarni i razorni projektili. Brzina gađanja je 6 do 8 metaka u minuti, a moguće je i ručno punjenje topa kada brzina paljbe iznosi 1-2 metka u minuti. Primena automatskog punjača omogućila je da se broj članova posade smanji na tri i da se smanje dimenzije i masa vozila. Međutim, ratna iskustva su pokazala da je smeštaj municije u automatskom punjaču ispod kupole ozbiljna mana tenka T-72, jer pogodak u bok vozila može da aktivira municiju, kada dolazi do eksplozije koja momentalno uništava tenk i kupolu odbacuje nekoliko metara od tela vozila.
Da bi cena tenka T-72 bila što niža, konstruktori su izbegli ugradnju komplikovanog sistema za upravljanje vatrom. Za nišanjenje se koristi relativno jednostavna monokularna nišanska sprava TPD-2-49 sa koincidentnim daljinomerom. Sprava je stabilizovana u vertikalnoj ravni, a u nju se ručno unose podaci o tipu projektila, temperaturi i vlažnosti vazduha i bočnom vetru. Levo od topa je postavljen IC reflektor, koji omogućava osmatranje i nišanjenje noću, na daljinama do 800 m.
Sa topom je spregnut mitraljez PKT kalibra 7,62 mm, za koji se u vozilu nosi 2000 metaka. Na turelu komandira je postavljen protivavionski mitraljez 12,7 mm NSVT, sa 300 metaka u borbenom kompletu.
Pogonska grupa tenka je smeštena u zadnji deo oklopnog tela. Turboprehranjivani dvanaestocilindrični dizel motor V-46 razvija maksimalnih 574 kW, što vozilu mase 41 t obezbeđuje specifičnu snagu od 14 kW/t. Snaga se prenosi preko mehaničke transmisije sa dva planetarna menjača (7 stepeni prenosa za kretanje napred i jedan za nazad). Primenjen je sistem nezavisnog oslanjanja sa torzionim štapovima i hidrauličnim amortizerima na prvom, drugom i šestom oslonom točku. Gusenice su čelične sa gumeno-metalnim šarnirima i imaju 96 članaka.
Oklopna zaštita tenka T-72 koncipirana je tako da sa prednje strane pruži zaštitu od protivoklopnih projektila kalibra 105 mm (tada standardnog kalibra topova na zapadnim tenkovima). Prednja gornja kosa ploča je izrađena od višelojnog oklopa (čelik i staklo-teksolit) ekvivalnetne debljine oko 500 mm. Ostali delovi oklopnog tela su izrađeni od homogenog čelika debljine 40 do 100 mm. Kupola je livena, debljine 410 mm sa prednje strane, do 290 mm na bokovima i 60 mm sa zadnje strane.
Tenk T-72 je u Sovjetskom Savezu proizvođen u više modifikacija:
T-72 Ural - Osnovna varijanta proizvođena od 1974. do 1976. godine.
T-72 Ural-1 - Tenk proizvođen od 1976. do 1979. godine. Ima termalnu oblogu na cevi topa, IC reflektor pomeren desno od topa.
T-72 (izvozni) - Proizvođen od 1975. do 1980. godine, drugačiji oklop u odnosu na ranije verzije.
T-72K - Komandni tenk sa dodatnim radio-uređajima, uređajem za navigaciju i pomoćnim agregatom.
T-72 (modernizovan) - Tenk T-72 sa ugrađenim nišanom TPD-K1.
T-72A - Modifikovana varijanta uvedena u upotrebu 1979. godine. Opremljena je topom 2A46, nišanskom spravom TPD-K1 sa ugrađenim laserskim daljinomerom, aktivnom noćnom nišanskom spravom TPN-3-49, bacačima dinih kutija tipa 902B i poboljšanim motorom. U prednju polusferu kupole uliven je segment od nemetala debljine 130 mm, na prednju gornju ploču navarena je ploča pancirnog lima debljine 16 mm, a zaštita bokova tela tenka je poboljšana ugradnjom protivkumulativnih gumenih ekrana.
T-72AV - Tenk T-72A sa reaktivnim oklopom.
T-72AK - Komandna verzija tenka T-72A sa dodatnim navigacionim i radio uređajima i pomoćnim agregatom.
T-72M - Izvozni tenk. Oklopna zaštita je na nivou prve varijante T-72, a naoružanje i oprema su na nivou tenka T-72A. Ova verzija se nalazi u naoružanju Vojske Jugoslavije i poslužila je kao osnova za razvoj jugoslovenskog tenka M84.
T-72MK - Komandna varijanta tenka T-72M.
T-72M1 - Izvozni tenk sa poboljšanim oklopom. Oklopna zaštita je dovedena na nivo tenka T-72A.
T-72M1K - Komandni tenk razvijen na bazi T-72M1. Ima dodatne radio-uređaje, pomoćni agregat i sistem za navigaciju.
T-72B - Modifikovana varijanta koja se proizvodi od 1985. godine. Ugrađen je novi motor V-84 snage 618 kW, novi stabilizator topa, dodatni keramički oklop kupole, prednja gornja ploča je deblja za 20 mm i postavljen je reaktivni oklop. Tenk ima sistem za vođenje protivoklopnih raketa 9K120 Svir, sa raketama 9M119 (NATO oznaka AT-11 Sniper) koje se lansiraju iz topa.
T-72BK - Komandna verzija tenka T-72B sa dodatnim radio-uređajima, naviagcionim sistemom i momoćnim agregatom.
T-72BM - Modernizovana verzija tenka T-72B sa novim reaktivnim oklopom Kontakt-5.
Pored varijanti proizvođenih u bivšem SSSR-u, postoji i veliki broj verzija i modernizacija tenka T-72 razvijenih u drugim državama. Tako je Poljska vojna industrija razvila modernizovanu varijantu PT-91 sa poboljšanim motorom S-1000 snage 735 kW, novim sistemom za upravljanje vatrom DRAWA, signalizatorom laserskog ozračenja i reaktivnim oklopom ERAWA. U Češkoj su razvijene modernizacije T-72M3CZ i T-72M4CZ sa savremenim sistemom za upravljanje vatrom Galileo TURMS-D, reaktivnim oklopom, signalizatorom laserskog ozračenja, automatskim protivpožarnim uređajem, navigacionim sistemom, a varijanta T-72M4CZ ima i novi motor snage 735 kW i automatsku transmisiju. Slovačka modernizacija T-72M2 "Moderna" prodrazumeva ugradnju reaktivnog oklopa, poboljšanog motora, savremenog SUV-a sa termovizijom, signalizatora laserskog ozračenja, nove komunikacione opreme i postavljanje protivavionskog topa 30 mm 2A42 na kupolu (prva varijanta slovačke modernizacije imala je dva protivavionska topa KAA 200 kalibra 20 mm). Slovaci su razvili i potpuno novu kupolu T-21 sa topom 120 mm, koja se može postaviti na telo tenka T-72. Ukrajina je ponudila modernizacije T-72AG, T-72MP i T-72-120 (sa topom 120 mm), u Rumuniji je razvijena modifikovana verzija TR-125, firma LIW iz Južnoafričke Republike je razvila sistem za upravljanje vatrom Tiger namenjen za modernizaciju tenkova T-72, a svoje modifikacije tenka T-72 razvile su i Bugarska i Indija. Daljim razvojem vozila T-72 u Rusiji je nastao tenk T-90.
Na osnovu tenka T-72M u bivšoj Jugoslaviji je konsturisan tenk M84. Yugoimport SDPR nudi modernizaciju tenkova T-72 koja podrazumeva ugradnju nove pogonske grupe, sistema za upravljanje vatrom, radio-uređaja, gusenica, sistema za NHB zaštitu, termalne obloge cevi, protivpožarnog sistema i reaktivnog oklopa.
Na šasiji tenka T-72 razvijeno je i nekoliko vozila za različite namene: tenkovi za izvlačenje BREM-1, WZT-3 i VT-72, inžinjerijsko vozilo IMR-2, nosači mosta MT-72 i MTU-72, raketni sistem TOS-1, vozilo za podršku BMPT, samohodna haubica Zuzana, protivavionski sistem Loara...
Pored bivših sovjetskih republika, tenkove iz familije T-72 koriste i oružane snage: Srbije i Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, Alžira, Angole, Bugarske, Češke, Slovačke, Finske, Kube, Iraka, Irana, Indije, Libije, Poljske, Rumunije, Sirije i Mađarske.
U vreme kada je konstruisan tenk T-72 bio je u samom svetskom vrhu. Međutim, danas T-72 po gotovo svim svojim karakteristikama zaostaje za savremenim tenkovima, pa bez modernizacije ne predstavlja ozbiljniju pretnju modernim zapadnim tenkovima. Iskustva iz lokalnih ratova su pokazala da su osnovne mane tenka T-72 nedostatak savremenog sistema za upravljanje vatrom, slaba oklopna zaštita, loše rešenje smeštaja municije ispod kupole i nedovoljna probojnost municije za top 125 mm.
TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE
Kalibar topa: 125 mm
Kalibar spregnutog mitraljeza: 7,62 mm
Kalibar protivavionskog mitraljeza: 12,7 mm
Borbeni komplet topa: 45 metaka
Borbeni komplet spregnutog mitraljeza: 2000 metaka
Borbeni komplet PAM-a: 300 metaka
Posada: 3
Dužina tela: 6,95 m
Dužina sa topom napred: 9,53 m
Širina: 3,37 m
Visina: 2,226 m
Klirens: 0,47 m
Borbena masa: 45000 kg
Specifičan pritisak na tlo: 0,84 kg/cm2
Snaga motora: 618 kW
Specifična snaga: 13,73 kW/t
Radijus kretanja: 500 km
Kapacitet rezervoara za gorivo: 1000 l
Maksimalna brzina: 60 km/h
Gaz bez pripreme: 1,2 m
Podvodni gaz: 5 m
Savlađuje vertikalnu prepreku: 0,85 m
Rov: 2,8 m
Savlađuje uspon: 60%
Bočni nagib: 30%
0 Primjedbe