Ratna mornarica SFRJ ranih osamdesetih nabavila je iz bivšeg SSSR-a protivbrodski mobilni sistem P-20 Rubež-E (Nato oznaka - SS-N-2C Styx). Sistem se zasnivao na dobro poznatoj raketi Styx P-15 kojom je bila naoružana JRM (raketni čamci, topovnjače i raketne fregate).
Ova verzija predstavljala je obalsku varijantu montiranu na tegljač MAZ sa dve rakete, osmatračkim radarom i upravljačkom kabinom tako da je mogao dejstvovati samostalno.
Rakete Styx imaju domet 80 km i bojevu glavu 513 kg. U zavisnosti od verzije raketa ima IC (infracrveno), radarsko ili termovizijsko navođenje. Dužina rakete je oko 6,5 metara i leti podzvučnom brzinom od 0,9 maha. Ima "avionsku" konfiguraciju sa kratkim delta krilima. Ispod trupa ima startni raketni motor koji se odbacuje nakon lansiranja.
Raketa Styx postala je poznata 1967 kada je egipatska mornarica potopila izraelski razarač Elilat, i posle toga našla se u naoružanju velikog broja zemalja. Mana rakete je u tome što je jako spora, pa se lako može oboriti PVO sredstvima a takođe i njena zastarelost. Stoga je JRM pred sam rat na prostorima SFRJ iz švedske naručila i dobila oko 150 raketa Bofors RBS-15 kojima su trebale biti prenaoružane topovnjače i raketni čamci. Nažalost, sve rakete koje su isporučene, zaplenjene su u bazi Žrnovnica nadomak Splita i od modifikacije pomenutih brodova nije bilo ništa.
Na teritoriji CG, ova sredstva su bila bazirana na brdu Obostnik (naspram Kumbora), u posebno izgrađenim tunelima. Isti položaji gađani su 99-te u NATO agresiji na SRJ, mada verujem da ni jedno sredstvo nije oštećeno.
0 Primjedbe